Marica gospodarica I

18
Share
Copy the link

Marica, gospodarica I
Bilo je to u osnovnoj školi, jedne jeseni sredinom 90-ih godina. Došla je u 6.razredu, je*u nam stalno menjali nastavnike u to vreme. Odmah smo znali da će ona ostati duže vreme. Videlo se da takvu osobu teško da neko može da pomeri sa mesta koje joj se svidi. Zvala se Marica. I čim je došla, odmah je za nas sve u odeljenju nastao pakao kad je u pitanju srpski jezik i književnost. Znali smo da će ozbiljno morati da se radi za ocenu. Imala je autoritativno držanje i krupnu, muškobanjastu građu. Bila je kao neki vojni oficir. Videlo se da je to teška žena, i u fizičkom i u psihičkom smislu. Imala je 42, 43 godine, ali je delovalo kao da ima par godina više. Svetlo braon kratke kose, koja joj je padala iza ušiju, jer je često nosila rajf na glavi. Nekako podbulog lica, ali uvek diskretno našminkana. Jedino što je odudaralo je bio taman karmin koji je nanosila na usne, koje su bile više nalik muškim, nego ženskim usnama. Imala je i mali podbradak, skoro da i nije imala vrat. Pogled joj je bio nekako prazan, bezizražajan, kao kod lavova i tigrova. Ali su njene tamne oči to uspešno prikrivale. Te oči su, nasmejane, odavale utisak otvorene i prodorne osobe. Ali su retko bile nasmejane. Tim očima je umela da seva pogledom gore nego Hitler. Ili da potpuno hladno i nezainteresovano blene u nekoga, kao da misli u sebi ’’vidi ovu budalu’’. Njene oči su praktično bile jedino na njoj što je bilo žensko. Ukupno gledano, bila je to jedna vrlo ružna, pogrbljena žena, sa sisama koje su upadljivo visile( i to se nije moglo pokriti odećom), odvratne, robusne građe, sa salom na stomaku. Ali iako je fizički, na pogled delovala užasno, uopšte nije bila iskompleksirana, naprotiv. Imala je jako sigurne pokrete i neverovatnu intonaciju glasa, kao da je unapred znala svaki svoj potez i reč. Stalno je nosila neke fine komplete, a nikada nije bila na visokim štiklama. Videlo se da je vaspitavana od strane stare garde. Svojim stavom i oblačenjem, kao i gestovima je uspešno prikrivala svoju gnusnu pojavu. Čim sam je ugledao , znao sam da ćemo imati problema s njom. Insistirala je na učenju gramatičkih pravila, čitanju lektire, beskrajnim propitivanjima, palatalizacijama, sibilarizacijama… Znala je da se nasmeje samo kad bi se setila nekih luckastih odgovora svojih bivših učenika. Od početka sam je se plašio. Uspevala bi kod direktora da izvuče ukor za nekoga samo zato što se smejao na nekoliko njenih časova za redom. Dok je sedela i pisala u dnevnik, delovala je kao neki državnik ili kao neko vojno lice. Moje prvo ’’češanje’’ sa njom usledilo je je*am pre časa hteo da ubacim torbu u učionicu, a ne da je kao svi, ostavim da leži na gomili u hodniku. Uvek je zaključavala učionicu. Jedina u školi. Stajao sam među masom torbi, i dok je ona kretala ka izlazu iz učionice, samo sam ćušnuo torbu unutra. Ali Marica je bila neumoljiva.
-’’Izbaci to napolje’’-rekla je, i ne čekajući moju reakciju, sa 3,4 nežna udarca išutirala moju torbu napolje, pri tom praktično brišući pod sa njom
Izašla je, zaključala kabi* i prošla pored mene ni ne pogledavši me. Nisam smeo ni da zucnem. Drugi put je bilo problema sa njom dok sam sa drugom bio dežurni učenik. Zvonili smo za odmor i seli u klupu u hodniku, gde i uvek sede učenici koji dežuraju tokom dana. Odmor je počeo, i svi su otišli na svoju stranu, hodnik je ostao prazan. Niotkuda, kao tajfun, odjednom se uz stepenice zatrčala Marica i iskočila pored nas.
-’’Kakav je to način, ustajte, na šta to liči, jel vi dežurate danas ili šta!’’-rekla je odsečno i sasvim ozbiljno, ribajući nas
Obojica smo odmah skočili, skoro pa stali mirno, i bez reči tako odstajali ceo odmor. Marica je otišla na sprat u zbornicu.
-’’Kakva stoka’’-pomislih u sebi
Odmo*e završio, a ja sam, nakon što se sve ponovo smirilo,odjednom dobio nezaustavljivu želju da ga izdrkam. Otišao sam u wc i posle samo 20ak sekundi isprskao čučavac, koji se užasno osećao. Posle par meseci, Marici je na osnovu naših pismenih zadataka postalo jasno da niko ne čita lektiru i da niko nema pojma gramatiku sopstvenog jezika. Ražestila se na jednom času i zapretila obaranjem, ali je ubrzo predložila dopunske časove. Ali, avaj. Niko na njih nije dolazio. To ju je još više raspizdilo. Ja sam bio previše lenj za tako nešto.
-’’Prošle nedelje sam *anizovala dopunske časove popodne, došao samo Petrović’’-bio je zaključak jedne njene tirade koju smo morali da slušamo
Jedva sam zaradio dvojku na polugodištu. Krenulo je drugo polugodište, došlo je proleće, i nekako sam to morao da popravim. Nastavnicama nikad dosta šlihtanja, pa sam odlučio da i ja probam na dopunskoj. Nisam imao šta da izgubim, morao sam da pokušam, pre ili kasnije će saznati da ne čitam lektiru. Bio je utorak, lep, prolećni dan, sa školom smo završili pre podne, a ona je zakazala dopunsku za 4 popodne u kabi*u za srpski. Došao sam i odmah se naježio kad sam uvideo da sam se jedini ja pojavio!
-’’Uđi Vladane’’-rekla mi je
Sad više nije bilo nazad, nisam mogao da pobegnem. Morao sam da sednem u prvu klupu, pravo pred njene oči. Tek kad sam joj se toliko približio, počeo sam da shvatam s kim imam posla. Zračila je nekom čudnom energijom, bila je jedna od onih osoba kojoj se ne sme reći ’’ne’’. Počela je sa osnovama, subjekat, predikat, objekat, glagoli itd. To sam još nešto i kapirao, ali kad se došlo do lektire, brzo je shvatila da ja nisam jedan od onih što čitaju.
-’’Pa ti ništa ne znaš’’-rekla mi je sa otvorenim podsmehom
Nije vredelo da se pravdam, provalila me je. Skupio sam ramena, povijajući se blago pred njom i rekao :
-’’Nastavnice, ja jednostavno nisam od tih što čitaju, teško održavam koncentraciju, brzo sve zaboravim, jednostavno sam takav, neću ništa da vas lažem. Hoće li biti slobodna tema na pismenom?’’-upitao sam je
-’’Ne, Vladane, znaš pravila, prvi pismeni je slobodna tema, a ovaj drugi je uvek iz lektire’’-odgovorila mi je začuđujuće blago i ljubazno
-’’Ali je se pogubim, slabo mi to ide. Jel mogu da uradim neki dodatni rad, da nešto ispredajem, da nekako popravim ocenu? Treba mi bar 3, a po mogućnosti i 4 da bih mogao da budem odličan na kraju godine’’-rekao sam joj
-’’Moraćeš da radiš taj pismeni kao i svi drugi’’-hladno mi je odgovorila
Krenuo sam onako kroz šalu da se nudim za neke fizičke poslove, utovar uglja, premeštanje nameštaja itd. Samo mi je hladno rekla da idem do tetkice Radmile i da tražim da joj skuva kafu. Otrčao sam i zamolio tetkicu koja je rekla da će joj odmah do*i.
-’’Ne, sačekaću, pa ću joj ja po*i’’- rekao sam tetkici pokušavajući da se Marici dodatno uvučem u dupe pred predstojeći pismeni
Odneo sam joj kafu. Prijatno se iznenadila. Sedela je tako i nemo gledala u dnevnik, pišući nešto povremeno, i ponašajući se kao da ja uopšte nisam tu. Opet sam počeo da je gnjavim pričom kako bih mogao na neki drugi način da popravim ocenu, ili da mi bar malo progleda kroz prste prilikom pregledanja pismenog sa temom iz lektire. Ponudio sam da ispredajem neke lekcije umesto nje, i neke slične đačke gluposti kojima se služimo da bismo izbegli obaveze. Ništa to nju nije doticalo. Samo je ćutala, gledala u dnevnik i piskarala, uz svoje prepoznatljivo oficirsko držanje. Zaćutao sam, i nakon pauze od 30ak sekundi, Marica je na moje zaprepašćenje izgovorila:
-’’Očisti mi čizme’’-i dalje je gledala u dnevnik
Ostao sam bez teksta. Marica nije ni podigla glavu. Samo je malo iskrivila stolicu u levo izbacujući tako svoje prekrštene noge i i dalje gledajući u otvoreni dnevnik. Ne znam šta me je nateralo na to, ali sam bojažljivo i polako ustao i čučnuo pred Maricu. Izvukao sam maramicu iz džepa i polako i nežno počeo da brišem njene kožne, tamno braon čizme.
-’’Ne,ne, ne tako. Liži ih’’-rekla je i dalje buljeći u dnevnik
Nisam znao kako da se odbranim. Popustio sam, kukavički. Uvek sam voleo te fetiš porniće, sa SM igricama, ali dok nisam došao u takvu situaciju, nisam imao apsolutno nikakvu predstavu o tome, kako to sve izgleda u stvarnosti i kakav je osećaj naći se u tome. I svakako sam maštao da tako nešto radim sa nekom mladom i lepom devojkom. Osetio sam se potpuno bespomoćno. Kao da sam sateran u ćošak. Kao da je Marica osetila da sam slab. Lagano sam primakao glavu njenim čizmama, spuštajući obe ruke na zemlju, i počeo da ih ližem. Vrlo rezervisano, samo vrhom jezika. Tek tad je odložila dnevnik i počela da me gleda. Očigledno joj je bilo veoma zanimljivo da vidi šta bi pojedinci uradili za bolju ocenu.
-’’Ajde sad sa strane i iza’’-rekla mi je upućujući me da oližem celu površinu njene desne čizme
Zatim je tako tražila i levu. Ukus je bio čudan i jak, koža pomešana sa još nečim, nekako ljutim. Kao da su bile dobro premazane imalinom ili tako nečim. Sve sam radio samo vrhom jezika, sve mi se to gadilo, ali nisam niti smeo niti hteo da prekinem. Taj ljut ukus je učinio da počnem pojačano da lučim pljuvačku, pa sam joj poprilično izbalavio obe čizme. Pljuvačka se slivala sa čizama na pod. Trajalo je to dobrih 2,3 minuta, nisam prestajao sve vreme a onda mi je rekla:
-’’Sad uzmi maramicu i obriši ih’’
Poslušao sam je, ćutke.
-’’Slušaj Vladane, dođi kod mene na prijem, svakog četvrtka sam u zbornici od pola 6 do 6 popodne, svrati prekosutra i potraži me’’-rekla je Marica potpuno hladnog izraza lica, kao da se ništa neobično nije dogodilo.
-’’U redu’’-odgovorio sam, potpuno zgranut, pokupio svoje stvari i otišao kući
Brzo sam stigao, ali mi je već pri ulasku u dvorište pripala mučnina. Utrčao sam u kuću, ušao u kupatilo, i instinktivno poleteo ka wc šolji. Krenuo sam da povraćam, ali ničega nije bilo u meni, pa sam samo pravio takve zvukove, a stomak mi se okretao.
-’’Šta se to upravo dogodilo?’’-pomislih u sebi kad sam se malo smirio
Nadao sam se da ću se probuditi i videti da je sve bio samo san. Ali buđenje nije dolazilo. Pritisak mi se naglo podigao. Sve je to bila stvarnost. Umio sam se i otišao u sobu. Sve vreme sam razmišljao šta da radim i kome da se požalim. Ozbiljan problem se pojavio. Ako krenem da pričam šta se dogodilo, Marica ga je najebala, ali ću morati da živim sa tom sramotom do kraja života i svi će to da saznaju. Ako ćutim, blamaža ostaje, ali niko neće saznati. Ali zato će Marica moći dalje da ucenjuje. Ako uopšte bude imala hrabrosti za tako nešto. Dva dana nisam znao gde se nalazim. Osećao sam se kao da ceo svet prati svaki moj pokret i pogled. Postao sam paranoičan. Ali došao je četvrtak i pola 6 popodne. Marica, prijem. Usrao sam se od straha dok sam se peo uz stepenište škole ka zbornici. Srce je lupalo kao ludo, a pogled mi je bio ukočen, sve vreme sam buljio u patos. Bojažljivo sam kucnuo na vrata ogromne zbornice i promolio glavu unutra. Sedela je Marica sa nastavni* biologije i još nekom koju nikada ranije nisam video.
-’’Vladane, sačekaj me dole ispred kabi*a, odmah dolazim’’-rekla mi je
-’’Ok’’-odgovorio sam i otišao dole, malo se smirivši
Čekao sam je ispred učionice koja je bila na kraju hodnika. Tu je, ali ne pored kabi*a srpskog, već na samom kraju hodnika bila još neka kancelarija koju niko nikada nije koristio, bar ja to nisam video. Mislio sam da ću biti ok, iako nisam imao pojma šta bih joj rekao. Ali noge su mi se momentalno odsekle kad sam je čuo kako u daljini razgovara sa nekim, i kada se sama pojavila na drugom kraju hodnika. Išla je ka meni svojim teškim i brzim korakom. Imala je neku haljinu do malo ispod kolena, nekako čudne plavkasto-sive boje, a gore sako iste boje sa crnim reverima. Na nogama je nosila crne čizme, ravne, bez štikle kao i uvek, a na svakoj od čizama na prednjem delu su bila po dva vertikalna niza srebrnih ukrasnih dugmića, veličine klikera, a između ta dva niza su bile izukrštane pertle. Sve je to delovalo veoma upadljivo. U ruci je imala samo svežanj ključeva.
-’’Dobar dan’’-rekao sam tiho
-’’Zdravo’’-odgovorila je i odmah ušla u učionicu
Ušao sam za njom, vrlo sporo, mravljim koracima, ne shvatajući da će se iza mene zatvoriti vrata sudbine, jednom zauvek. Ušao sam zatvorio vrata i stao pred nju. Očekivao sam da počne neku priču sa izvinjenjima, opravdanjima, da okrene na šalu, ali na moje iznenađenje, Marica je rekla:
-’’Nešto si mi ti mnogo visok. Klekni’’-delovala je vrlo osiono
Polako sam se spustio na kolena, bez reči. Kurac je, nenadano, počeo da mi se diže. Za pa*ekundi bio je kao kamen.
-’’Niže’’-rekla je povišenim tonom
Spustio sam se na ruke, u kučeći položaj.
-’’Još niže’’-rekla je
Potpuno sam se prostro pred njom, a nos mi je dodirivao vrh njenih čizama.
-’’Liži mi čizmu’’-rekla je
Malo sam se povukao unapred ka njoj, pridigao na laktove i počeo sa lizanjem.
-’’Od dna ka vrhu!’’-podigla je glas
Krenuo sam jezikom na gore, prelazeći preko tih metalnih dugmića. Bili su oštri po ivicama, imao sam osećaj da ću iskasapiti jezik. Najednom je Marica krenula ka vratima i zaključala ih. Vratila se nazad i podmetnula mi noge pod bradu.
-’’Nastavi’’-rekla mi je
Nastavio sam da ližem. Ukus je bio još gadniji nego prošli put, a ranice na jeziku su jačale osećaj brutalnosti. Lizao sam joj čizme, desnu pa levu, a onda sam primetio da Marica nešto čačka rukama ispod haljine.
-’’Podigni se malo’’-rekla je
Pridigao sam se na kolena i video da je malo zadigla suknju, a ispod su skliznule njene bele gaćice. Zadigla je suknju još više i prekrila moju glavu njome a ja sam znao šta se od mene očekuje. Pribio sam glavu među njene noge i nevešto krenuo jezikom da tražim njenu pičku. Zapahnuo me je grozan miris. Konačno sam nabio glavu gde treba. Salo sa njenog stomaka sam osećao na svom čelu. Vrhom jezika sam počeo da joj ližem njenu razjapljenu pizdurinu. Imala je neki kiselkast ukus, kao znoj, bila je skoro skroz hladna ali vlažna. I obrijana. To je bio moj prvi susret sa pičkom. Mnogo gore nego što sam zamišljao, mnogo odvratnije nego što sam očekivao. I naravno, potpuno katastrofalno. Nisam više imao izbora, morao sam sad da je ližem, ne sluteći u šta se upuštam. Lizao sam je i pokušavao da se isključim i da zaboravim na taj odvratni ukus i ceo taj neprirodni čin. Marica nije reagovala. Barem ja nisam mogao ništa da vidim u mraku ispod njene suknje. Počelo je da mi se muti u glavi, da me hvata neka nesvestica, možda zbog manjka kiseonika. Već sam malo opustio jezik i privikao se na tu hladnu, sluzavu picu, oporog ukusa. Trudio sam se koliko sam mogao, ali šta sam ja mogao da znam o lizanju pičke sa nepunih 14 godina? Odlučio sam da malo pokušam zubima. Nežno sam je zagrebuckao nekoliko puta. Marica se posle nekih 3,4 minuta samo dva puta nakratko cimnula i rekla mi, uz uzdah:
-’’Dobro, dosta je’’-tihim glasom, što je bilo potpuno nekarakteristično za nju
Izvukao sam glavu napolje, ali mi se činilo da još više smrdi, nego među njenim nogama. Njena hladna tečnost mi je bila po licu, oko usta, po nosu i na bradi. Ćutala je a ja sam legao ispred nje i spustio glavu na njene čizme. Napolju su se čuli đaci na fizičkom. Navukla je gaćice i blago me dotakla rukom po glavi i rekla da sam slobodan i da mogu da idem. Pitao sam je za pismeni i rekao joj da i dalje ne znam šta ću da radim. Rekla mi je samo da ne brinem ništa oko toga. Otišao sam prvo do školskog wc-a i umio se. Ukus nisam mogao da sperem. Kao da se sve više širio po meni. Kao neka zaraza. Miris takođe. Otišao sam kući i prao zube barem 20 minuta, možda i više. Opet ništa, i dalje se osećala njena izanđala pička. Sve vreme narednih dana sam osećao taj ukus. Dok jedem, dok spavam, dok hodam. Potpuno me je obuzeo taj osećaj, svugde kao da sam nalazio neku notu njene pice. Došao je i pismeni. Dobio sam 3. Jako razočaravajuće. Kad sam ustao s mesta i došao po vežbanku do njenog stola, Marica mi ju je pružila uz blagi osmeh. Bio je to pre neki podsmeh. Osetio sam se više nego prevarenim. Zar za lizanje i za ispunjavanje onako perverznih želja da dobijem samo trojku? Hteo sam da je rastrgnem zubima. Otišao sam na prijem u četvrtak. Izašla je iz zbornice i rekla mi da trenutno nema vremena, ali da dođem u subotu u 11 ujutro jer će biti prikupljanje starih papira koje škola šalje na reciklažu. Pojavio sam se u školi u 11 u subotu. U školi je bilo njih 10ak. Marica je kasnila pola sata. Povela me je sa sobom ka kabi*u, ali nismo ušli tamo, već u tu zago*nu kancelariju u dnu hodnika. Otključala ju je i ušli smo unutra. Bila je to jako čudna prostorija, mala. Tu je bio samo neki prastari sto, na kome su bili neki dnevnici i gomila onih starih đačkih listova, kako se to već zvalo, dečje novine ili tako nešto. Iza je bila jedna prastara polica, sa hrpom papira po njoj. Marica je bila u teget suknji ispod kolena i kariranoj košulji. Napolju je bilo toplo, došao sam samo u bermudama i majici.
-’’Nastavnice, nije u redu, samo trojka, a šta ja uradih za vas’’-rekao sam i krenuo malo u stranu, ne gledajući je i nastavljajući svoj govor
Nisam izustio dalje nešto da kažem, a na pod me je ekspresno poslao snažan udarac u potiljak, i to onim velikim, crvenim dnevnikom.
-’’Pa kakav je to način! Ko je ovde nastavnik a ko učenik?! Ti ćeš meni da držiš govor , znaš li kakve si gluposti pisao!’’-počela je da se dere na mene
Pao sam četvoronoške, i bukvalno video zvezdice, što sam do tada mogao da zamislim samo u crtaćima. Nisam stigao ni malo da se priberem, a ona me je opet raspalila po potiljku, tako da sam potpuno zalegao na pod, držeći se sa obe ruke za glavu.
-’’Trebalo bi jedinicu da ti zalepim, i sve da te propitujem i onda da završiš na popravnom! Šta ti misliš, s kim imaš posla ovde?!’’-nastavila je da se proserava
U glavi sam osećao neko šuštanje. Marica me je uzela za uvo i majicu i pridigla za sto. Natrtila me je preko stola. Svukla mi je bermude i bokserice i krenula da me istim dnevnikom klepeće po dupetu.
-’’Naučiću ja tebe pameti’’-rekla je i počela da mi pravi dupe jednako crvenim kao što je taj dnevnik
Udarala me je iz sve snage. Primio sam sigurno više od 15 udaraca. Usta su mi bila širom otvorena. Nisam više mogao da podnesem. Pao sam na patos i gledao unezvereno u Maricu. Spustila je dnevnik i otišla iza stola. Donela je neki mali, beli lavor . Polila me je vodom koja je bila u njemu, a ja sam polako počeo da dolazim sebi. Teško je bilo shvatiti kako sam došao do svega ovoga.
-’’Vidiš kako ti je odmah bolje, ništa tebi nije’’-rekla je Marica sa strogim izrazom lica
-’’Kući. Prijem u četvrtak u pola 6’’-bilo je sve što je rekla i prstom mi pokazala ka vratima kancelarije
Sve me je bolelo. Nisam mogao da spavam, nisam mogao da sedim. Dupe mi je bridelo a glava pulsirala. Nisam mogao ni da radim fizičko, ni lepo da sedim ni da ležim. Kako god bi se namestio i kakve god bih pokrete napravio, osećao sam bolove. Lagao sam da sam dobio upalu mišića. Pio sam andole, ali uzalud. Nisam znao da li da idem na novi ’’prijem’’. Opet sam se slomio i otišao. Kao da je sve ovo počelo da mi se sviđa, kao da sam počeo da se navlačim na neku drogu. Znaš da te uništava, ali uzimaš sve više i više. Uvela me u kabi*, zaključala vrata i lupila po zadnjem delu vrata. Što bi mi rekli ’’pločica’’. Pa onda još jedan šamar.
-’’Šta ti misliš kako možeš sa mnom da razgovaraš? Ja se pitam za ocenu a ne ti’’-rekla je Marica režećim glasom
-’’Šta više želite od mene?’’-pitao sam već umoran od svega
Pljas, novi šamar. Pa još jedan.
-’’Ćuti. Moramo da utvrdimo neka pravila, ako će ovo da funkcioniše kako treba. Govori samo kad te pitam! I radi ono što ti se kaže’’-rekla je nadobudno
-’’Da, razumem’’-odgovorio sam joj nezainteresovano
Prvi put sam video da se osmehnula, onako iskreno.
-’’Na kolena’’-zapovedila je, a ja sam poslušao
-’’Skini majicu’’-rekla mi je, a ja sam opet poslušao
Izvukla je iz fioke stola metalnu antenu skinutu sa nekog starog radija. Izvukla ju je za vrh. Bila je dugačka nešto manje od jednog metra i tanka kao olovka, pa i tanja od toga. Stala je iza mene i žestoko me ošinula po golim leđima. Oćutao sam. Još jedan udarac. I to sam izdržao, ali sam pao četvoronoške, naslonivši se na ruke. Prišla mi je od napred, a ja sam pognute glave gledao u njena stopala, na kojima su bile neke jako ružne braon cipele, opet ravne podloge.
-’’Obraćaćeš mi se sa ’’gospodarice’’, a ako imaš neko pitanje, jedino što smeš da kažeš je ’’ima li milosti za mene’’. Kad ti ja kažem da ima, možeš da postaviš pitanje, kad kažem da nema, začepićeš ta tvoja usta i nećeš ništa govoriti, ni po koju cenu. To je sve što smeš. Jesam li jasna?’’-rekla je besno
-’’Da gospodarice’’-glasno sam uzviknuo i malo se osmehnuo
-’’Okreni glavu malo u stranu, na gore’’-rekla je
Nisam ni stigao da je pogledam, a Marica mi je pljunula pravo na desni obraz. Pljuvačka je brzo skliznula niz moje lice na patos.
-’’Sad mi liži cipelu’’-rekla je i počela opet da me šiba po leđima
Nisam mrdnuo.
-’’Liži cipelu!’’-razdrala se i udarala me, ali još nisam popuštao, neka se malo potrudi
Levom nogom je nalegla na moja leđa i tako me priljubila na pod.
-’’Liži!’’-pritisla mi je glavu svojom tvrdom cipelom, i podmetnula svoje desno stopalo
Previše su bolele i čvoruge od prethodnog tretmana i potisak njene cipele. Počeo sam da ližem njenu cipelu. Marica je počela da se smeje, popustivši svoj stisak. Malo sam se pridigao i rukom obrisao lice i usta, ali me je Marica prekinula šutnuvši me u desno rebro. Osetio sam kao da su mi zabili vreo nož sa strane. Hteo sam da se razderem od bolova, ali sam stisnuo zube i nisam progovarao. Samo sam stenjao i pokušavao da dođem do daha. Ali Marica je bila previše okrutna, nije to dozvoljavala. Počela je opet da me šiba antenom po leđima, a ja sam spas potražio pod njenim stolom, uvlačeći se ispod. Počela je opet da se smeje. Ali to nije bio normalan smeh, onako hahahahaha, već nešto čudno, isprekidano ’’haaaaa’’, pa onda pauza sekund, dva, pa opet ’’haaaaa’’, i tako u krug. Kao da sam upao u zonu sumraka. Uvukao sam se pod sto. Marica je sela u stolicu i nogom mi gurala glavu, sabijajući je u okvi*tola. Blokirao sam je rukama, pa mi je uspela samo malo da đonom izgrebe šake.
-’’Tipično za tvoju generaciju, samo se krijete, ne smete da se suočite ni sa čim, čim se pojavi problem odmah bežite, svi ste razmaženi. Ali očvrsnuću ja vas, očeličiću ja tebe, naučićeš se disciplini. Uopšte mi nisi među omiljenim učenicima, a još se nešto buniš. Treba te naučiti pameti i skromnosti’’-rekla je Marica i prekrstila noge
Nije me gledala, nisam se mrdao. Ali je kurac hteo da pocepa gaće koliko se nadigao. Tako sklupčan sam proveo nekih 5 minuta, a onda je komandovala:
-’’Ustaj i idi kući’’
Navukao sam majicu i krenuo.
-’’Da te vidim ovde sledećeg četvrtka’’-rekla je
-’’U redu’’-odgovorio sam
-’’Šta u redu?!’’-skočila je na mene
-’’U redu gospodarice’’-brzo sam se ispravio
Prišla mi je, gurnula me u stranu i otključala vrata. Otišao sam. Opet isto tokom cele nedelje. Paranoja. Da li me neko prati, da li neko zna za sve ovo. Marica je predstavljala manji problem. Drugo polugodište je već odmicalo. Krenula je borba sa ocenama. Otišao sam na prijem narednog četvrtka, kako mi je i rekla. Došao sam do zbornice, ali je nisam tamo našao. Tetkica mi je rekla da je verovatno u kabi*u. Sišao sam do kabi*a. Išao sam tim hodnikom koji je uvek bio nekako sablasno pust, iako su tu bila još dva kabi*a, za likovno i francuski. Ali kao da niko nikada nije imao časove tu. Vrata kabi*a su bila otvorena. Marica je sedela za stolom i nešto pisala u neku sveščicu.
-’’Uđi’’-rekla je i ustala
Ušao sam ,a ona je zatvorila i zaključala vrata. Kurac mi se momentalno skamenio.
-’’Skidaj se’’-rekla mi je, sela u stolicu i nastavila da piše
Skinuo sam sve osim bokserica i čarapa. Pisala je i dalje.
-’’Šta čekaš, jel moram posebno da ti govorim za gaće i čarape?’’-upitala je
Bez reči sam skinuo sve sa sebe i Marici otkrio svoj nadignuti, venama išarani penis. Prestala je da piše i pogledala me.
-’’Ohohohohohohoho, vidi ti to, pa tebe to uzbuđuje nastavnica perverznjaku mali’’-rekla je
Oteo mi se osmeh na licu. Mislim da je Marica bila više nego oduševljena što se nekome diže na nju. Stajao sam mirno, ne pomičući se. Ustala je i krenula u krug oko mene, zagledajući me pažljivo. Osećao se njen jak parfem. Ovo skoro da je bilo prijatno. Okrenula je jedan krug oko mene, pa krenula još jednom. Stala mi je iza leđa. Uhvatila me je obema rukama za dupe i promolila glavu iznad mog levog ramena.
-’’Da ti nije tog lica, izgledao bi više nego pristojno’’-prošaputala je
-’’Hvala gospodarice’’-odgovorih
-’’Priđi malo ka stolu’’-rekla mi je i sela u stolicu
Stao sam pored nje, a ona je uzela moj kurac u njena usta. Nije mi pušila, samo je nekako pročačkala usta njime, malo ga liznula jezikom i izvadila. Na kurcu mi je ostao njen taman karmin.
-’’Obuci se i idi. Vidimo se sledećeg četvrtka. I potrudi se da urediš to međunožje. Šta će ti tolike dlake, šišaj se, brij, šta god, ovako to ružno izgleda. I vidi, pu, ostala mi je tvoja dlaka u ustima’’-rekla je
-’’Da gospodarice’’-odgovorio sam, obukao se i otišao
Već sam polako počeo da se privikavam na sve ovo. Plašio sam se da neko ne sazna, ali već je sve ovo sa Mari* postalo nekako mirnije. Samo joj se ne treba zamerati, i sve će biti možda čak i zabavno. I dalje sam od nje strahovao, ali je cela ta situacija počela da dobija neki svoj oblik. Mislio sam, dolaziću tako povremeno na ’’prijeme’’, na nekih pola sata, malo će se igrati sa mnom, a zauzvrat neću imati problema sa srpskim. Dokle sam došao, istrpeću još malo, pa šta bude. Do kraja godine je ostalo još 2, 2 i po meseca, a kad završim sedmi razred, zabole me, u osmom niko ne obara, svi jedva čekaju da nam vide leđa. Ali ništa ne može da prođe glatko. Utorkom i sredom smo imali časove srpskog, i Marica je bila sasvim opuštena. Nije me čak ni pogledala nijednom za vreme predavanja. Kakva hladnokrvnost. Došao je novi četvrtak, i novi ’’prijem’’. Opet je nisam našao u zbornici, ponovo je sedela u kabi*u na kraju sablasno pustog hodnika. Ušao sam a ona je opet zatvorila vrata i zaključala ih. Na stolu su stajala 2 dnevnika, neka njena sveska, makaze, i ona široka, jaka industrijska selotejp traka, braon boje. Već je bilo dosta toplo napolju, dan je odužio, a ja sam došao razgaćen, u bermudama i majici. Napolju se spustio sumrak, pa mi je Marica rekla da upalim svetla u učionici. Bila je u nekoj crvenoj suknji, ispod kolena, crnim čarapama, i po običaju ravnim cipelama, koje su pravile veliku buku kad je hodala u njima. Gore je imala tamnu svilenkastu bluzu. Imala je i neku ogrlicu oko vrata, zlatne boje, sa trouglastim medaljonom, a na njemu je bio neki plavi dragi kamen(verujem da je to bila ipak samo jeftina kopija). Iako je sve to na njoj delovalo pomalo bezvezno, bila je poprilično elegantno obučena. Videlo se da ima para, da se dobro udala. I imala je muža koji ju je svaki dan dovozio na posao. Očigledno da je i njega dobro disciplinovala.
-’’Svuci te bermude i gaće’’-rekla je ni ne gledajući me, i sve vreme pišući nešto u tu svoju svesku
Ta njena stalna pisanija me je već pomalo nervirala. Ako me već ovako jebe i maltretira, mogla bi bar malo više pažnje da mi posveti. Kad me već mučiš, unesi se u to. Ali naravno da to nisam smeo ni da pomislim da izgovorim. Skinuo sam bermude i spustio ih do kolena. Opet mi se neviđeno digao. Marica je ovaj put mirisala na neki mnogo lep parfem. Prestala je da piše, pogledala me i počela da se podsmeva:
-’’Koji si ti amater, haaaaaa, haaaaa, ništa ti ne slušaš’’-i nastavila je da piskara
Ubrzo sam shvatio na šta je mislila. Nisam se obrijao, nisam se podšišao, potpuno sam zaboravio na to što mi je rekla prošlog četvrtka.
-’’Vi ste jedna regresivna generacija, vas treba gaziti, ne slušaš ti mene ništa, sad ću te ja efikasno podsetiti šta i kako treba da radiš kad ja to kažem’’-podigla je glas, skoro da se razdrala, baš je popizdela
Završila je sa jebenim pisanjem, ustala i preteći mi prišla, brzo izgovorivši:
-’’U kučeću pozu’’
Poslušah je.
-’’Okreni se tako da gledaš ka vratima’’-okrenuo sam se tako da mi je dupe bilo okrenuto ka njoj
Nisam mogao da vidim šta radi. Gledao sam u vrata i čekao. Znao sam da sledi nešto bolno. Samo sam čuo zvuk odlepljivanja selotejpa i rad makazama. Veoma brzo mi je prišla otpozadi i zalepila parče tog jakog, bar 3 ili 4 centimetra širokog selotejpa, na mesto između muda i čmara. Pri tom je i deo trake nalegao na muda. Pre nego što sam stigao da se opasulijm, ona mi je ekstremno jako i brzo odlepila to parče selotejpa, od muda na gore, ka dupetu. Totalno siledžijski i brutalno, počupala mi je sve dlake odatle. Zanemeo sam od bola, kao da su mi odrali kožu. Žestoko sam jauknuo i okrenuo se na leđa i počeo da se batrgam levo-desno od bolova. Iskolačio sam oči i uhvatio se desnom rukom za noga*tola. Stisnuo sam ga iz sve snage. Iznad sebe sam video samo Maricu kako mi prstom pokazuje preko njenih usta da ćutim i kugle lustera koje su obasjavale učionicu. Ubrzo sam se ućutao, iako mi je vatra gorela ispod jaja. Marica me je gledala sa radoznalim osmehom na licu. Oči su joj sijale. Počeo sam da dolazim sebi.
-’’Joooooj’’-tiho sam rekao
Marica je sela u stolicu i čekala. Pokušao sam rukom da se pipnem po mestu na kom mi je uradila prisilnu i nasilnu depilaciju, ali sam zbog užasnog bola ubrzo odustao od toga. Imao sam osećaj kao da krvarim, od bola nisam mogao da progovorim. Veoma polako sam navukao gaće i bermude i pokušao da ustanem. Uspeo sam samo da sednem. I dalje je strašno bolelo. Kurac mi je već odavno bio ispumpan, ovakva tortura je ipak bila previše za libido (makar moj). Ustao sam ali nisam mogao da se ispravim , sav sam bio nekako pogrbljen, pokrivljen. Pokušao sam da nađem položaj tela u kome će me najmanje boleti. Ali nisam uspevao. Marica je sve to posmatrala i smešila se.
-’’Dođi ovamo’’-rekla mi je
Jedva sam napravio dva mala koraka ka njoj, a onda sam se stropoštao pred nju. Niti sam više imao snage, niti sam mogao da stojim od bolova među nogama. Poturila mi je njeno levo stopalo i hladno rekla:
-’’Liži’’
Lizao sam joj cipelu, zadnjim atomima snage. Više sam sve to radio mehanički, nisam imao više nikakav osećaj, da je to što radim neprirodno. Sav sam bio kao u nekom usporenom snu, balavio sam. Grlo mi se potpuno steglo, nisam mogao da govorim. Marica me je zatim uhvatila snažno za kosu i malo mi odigla glavu, grubo me čupajući. Ali sam više potpuno utrnuo, da jedva da sam išta osećao. Krenuo sam da joj se smešim, kao da sam na nekoj omamljujućoj drogi.
-’’Jel vidiš sad zašto je važno da bez ikakvog otpora doslovce poslušaš moje naređenje, i da radiš tačno ono što ti kažem? Jer ako nisi poslušan,čekaju te stroge sankcije od mene’’-rekla je nadobudno
-’’Da, da…’’-procedio sam dalje balavljeći
-’’Šta da?’’-odbrusila je i nogom mi nabila glavu o pod
-’’Da gospodarice’’-jedva sam prozborio sa glavom prilepljenom za patos
Popustila je stisak i rekla mi da se podignem. Brzo sam se podigao ali samo u kučeći položaj, još uvek nisam mogao da ustanem.
-’’Šta je, da ti nije možda bilo previše uzbuđenja danas?’’-upitala me je Marica potcenjivački
-’’Nemoj da mi se tu previjaš kao da je bilo ne znam šta’’-rekla je
Skupio sam malo snage i ustao. I dalje nisam mogao da se lepo uspravim. Ispod muda je i dalje peklo, kao na tiganju. Pečena jaja. Polako sam se , ipak, vraćao u prirodni položaj. Pitao sam se kako ću uopšte da hodam do kuće. Marica je ustala, otključala vrata učionice, i hladno mi rekla da dođem sledećeg četvrtka.
-’’I više nemoj da me tražiš u zbornici, već ovde u kabi*u. Ako me nema, čekaš da dođem. Jasno?’’-rekla je
-’’Da gospodarice’’-odgovorih umoran od njenog tretmana
Jedva sam se dogegao do školskog WC-a. Usput sam sreo neke tetkice koje su me pitale šta mi je, ali sam njih slagao da sam pao na fudbalu, je*am svakako pokupio pola prašine sa poda učionice. Ušao sam u WC, izvadio 2 maramice koje sam imao u džepu i stavio ih pod vodu. Onda sam se zatvorio u jednu od kabina i pokušao da ugasim požar u donjem delu međnožja. Tu sam proveo 45 minuta, do zadnjeg zvona. Bilo mi je malo bolje, mogao sam da se uspravim i da hodam, ali vrlo polako. Krenuo sam kući sitnim koracima. Tu noć nisam mogao da spavam. Kad bih malo utonuo u san, ukazalo bi mi se lice Marice i odmah bih osetio neopisiv bol. Momentalno bih se probudio. Ali sam to veče imao najdužu erekciju u životu! Kurac mi se digao, otvrdnuo, i nije se spuštao ni malo! Čak i kad sam ustajao da pišam 2 puta, imao sam veliki problem da pogodim šolju, jer je sve vreme bio na gore. Na kraju sam odustao i pišao u kadu. Izdrkao sam ga 4 puta, ali ništa. I dalje se nije predavao. Bolelo je ispod muda, boleli su kanali u kiti, bolela je i prostata(bar mislim da je to bila prostata), ali i dalje je bio tvrd i uzdignut. Maricin tretman je davao neverovatne rezultate. U glavi mi je bio neki čudan osećaj, kao da sam najveći perverznjak na svetu. Osećanja su bila pomešana. Kao da sam bio u nekom filmu. Ujutru je bol već minuo, ali se i dalje osećao. Problem je sad bio kad sednem na WC šolju,kako se ta koža razvlačila, i to je žestoko bolelo, kao neki ojed. Pregrmeo sam i taj petak nekako, a nakon vikenda, sve je već bilo lakše.
Nastaviće se