Dole ispod Slavije,kada šina savije – Mamurluk u Beogradu – Part 2

8
Share
Copy the link

Probudio sam se tog jutra sa nekim čudnim predosećajem,bio sam prepun adrenalina,pozitivno nervozan,skoncetrisan na to da se taj dan isključim iz svakodnevnice koja ma koliko prijatna bila u okruženju koje neizmerno volim,ipak nije kompatibilna sa mojim nagonom koji odbija da se preda stereotipima porodičnog života.
Ustajem iz kreveta,poprilično je rano,ljubim svoju ženu koja još uvek spava,ljubim svog malog sina koji spava,tatino zlato prelepo,obožavam ga.
Odlazim do svoje kućne teretane,pijem šejk,bacam se na pod i radim sklekove 3 serije po 30 komada,dobro sam zagrejan,radim vežbe za triceps,nastavljam sa vežbama za grudi,prelazim na vežbe za ramena,zatim za biceps,za leđa,za trbušnjake i napokon čučnjevi sa tegom iza vrata.
Skratio sam malo trening,gledao sam da ga nekako spakujem u 60 minuta umesto 105.
Nisam pobornik parcijalnih treninga,verovatno što mi slobodno vreme to ne dopušta.
Držim se ustaljenog pravila od tri agresivna treninga nedeljno.
Punim kadu vrelom vodom i ležem u nju,razmišljam,moram nešto da smislim,moram da isplaniram savršen dan koji će po svemu biti poseban i dugačiji od svih koje sam doživeo do sada.
Brijem se,doručkujem,sređujem se u kupatilu,izlazim,oblačim odelo,stavljam kravatu,sat,prsten,gledam se u ogledalo,izgledam kao “mafija” a nisam,prezirem kriminal,prezirem sve što kriminal obuhvata.
Stavljam jak parfem izlazim i sedam u automobil.
Vozim kroz grad,posmatram ljude kako se užurbano kreću žureći na posao.
Ja danas ne idem na posao,ja danas živim svoj sasvim drugačiji dan,ali kako? Šta ? Gde ?
Ne želim da kontaktiram svoje društvo,ovo mora biti solo akcija.
Mora biti ludo,idem do kockarnice,nisam kockar,kockao sam se svega nekoliko puta u životu i to sa nekim bezbednim ciframa,ali gde ću naći zanimljivo društvo u 10:30 pre podne.
Parkiram se na plaćenom parkingu,uzimam Taxi i pravac kockarnica sa radnim vremenom 24h non-stop.
Penjem se uz stepenice,pretresaju me,ulazim,skoro je prazna,svega nekoliko pripitih uspaničenih kockara sa ogromnim podočnjacima koji pokušavaju da povrate ono što su izgubili tokom noći,nekoliko hostesa i muško osoblje.
Odlazim po čipove,menjam 100€,sedam za rulet,ulažem na crvenu i na red.Gubim.Ponavljam proces ali suprotno.Dobijam.Ponovo,ponovo i ponovo dobijam.Povećavam uloge,u roku od 45 minuta imam čipove u vrednosti 3700€,da li je moguće?
Odlučujem da prekinem,naručujem dupli viski sa ledom i sedam u * .
Prilaze mi dvojica muškaraca obučenih u odela.
Da li je slobodno,možemo li sesti?
A vi ste? Upitao sam ih sa oprezom.
Muškarac u teget odelu mi pruža ruku i predstavlja se,ja sam Aleksandar Pavlović advokat a ovo je inspektor policije gospodin Petar Arsić.
Da izvolite sedite,kako bih mogao da vam pomognem?
Molimo vas za legitimaciju?
Mogu li ja prvo da pogledam vaše službene isprave,uzvratio sam?
Inspektor Arsić mi je priložio potrebnu službenu legitimaciju.
Da ,naravno,izvolite sedite slobodno,izvadio sam ličnu kartu i pokazao je inspektoru.
Seli su,advokat Pavlović vadi fotografiju iz unutrašnjeg džepa sakoa i pokazuje mi je.
Da li poznajete ovog čoveka?
Osećao sam se kao da me je grom pogodio,video sam sebe na fotografiji.
Ko je to upitao sam?
Očigledno čovek koji veoma liči na vas,uzvratio je inspektor Arsić.
Da ali to nisam ja.
To ćemo utvrditi u policijskoj stanici,baš kao i legitimitet vaših ličnih isprava.Molimo vas da mirno kre*e sa nama da ne bismo morali da pozivamo dodatno obezbeđenje.
Ako to niste vi,zaista se nemate zbog čega brinuti.
Šta mi se ovo dešava? Pa ja sam krenuo u provod ? Kakav Pavlović,kakav Arsić kakav čovek koji liči na mene ? Šta je ovo skrivena kamera ? Vrzmalo mi se po glavi.
Mora da je neka skrivena kamera,mora.
Naravno,odgovorio sam,dozvoljavate li mi da unovčim čipove?
Da,svakako to je vaše vlasništvo.
Uzimam novac uz pratnju advokata i inspektora.Šta će advokat ovde?
Mora da je skrivena kamera.Mislim advokat i inspektor?
Što nisu dva inspektora?

Izlazimo iz zgrade,svi bulje u mene.Užasan osećaj.
Prilazi nam “neobeleženi” policijski automobil,bez ikakvih oznaka policije.
Otvaraju mi zadnja vrata sedam pored nekog čoveka a do mene inspektor Arsić,Pavlović zauzima prednje sedište.
Svi ćute,stajemo u dvorištu jedne veoma jake policijske ustanove.
Izlazimo i odvode me u prostoriju za saslušanje na drugom spratu,uzimaju mi otiske,vade mi krv.
Šta je ovo pitam se? Nemam se šta brinuti,pa čoveče ja nisam taj.
Niko ništa ne govori,svi ćutimo očekujemo rezultate analize.
Prostorija je pod strašnim obezbeđenjem,zabranjena mi je upotreba mobilnog telefona do daljnjeg.
Ulaze dva čoveka sa osmehom na licu,”Gospodine mi se iskreno izvinjavamo zbog neprijatnosti koju smo vam priredili,molimo vas da uzmete svoja dokumenta,mobilni telefon i slobodni ste da idete svojim putem.
Naime posedujete neverovatnu sličnost sa čovekom koji se nalazi na internacionalnoj poternici.Interpol neprestano traga za tim čovekom,baš kao i naša policija a osumnjičen je da je izvršio preko 25 pljački prodavnica sa zlatom i dragim kamenjem”.
O baš lepo,odgovorio sam,mislio sam da ćete mi saopštiti da sam u skrivenoj kameri,nastao je smeh,svi oni namrgođeni tipovi su promenili izraze lica u nasmejane i vedre ljude.
Pa ja bih vam se zahvalio i krenuo ako nije problem.
Da naravno izvolite poći,slobodni ste,govori mi advokat Pavlović i dodaje mi ličnu kartu i telefon.
Doviđenja prijatno govorim,i odlazim.
Šta će ovaj advokat ovde i dalje mi nije jasno?
Nema veze,totalno sam sjeban,15:30 je,doživeo sam ogroman stres i nije mi više do ničega.
Zovem ženu,proveravam da li je sve ok kod kuće i ne govorim joj ništa sem da imam neka posla u gradu.
Stavljam ruke u džepove i nalazim dinare u vrednosti od 3700€,odmah mi je bolje.
Uzimam Taxi do Slavije gde sam i ostavio automobil na parkingu i gledam u Hotel Slavija Lux,kao hipnotisan ušao sam u hotel i uzeo sobu.Raskomotio sam se i legao malo da dođem ksebi.
Pozivam mobilnim jednog lokalnog dilera i naručujem 5g kokaina,šta me briga jednom se živi,šmrkao sam svega dva puta u životu u ogromnim vremenskim razmacima.Ovo će mi biti treći put,ništa strašno,povratiće me od stresa sigurno.
Tuširam se,oblačim.Odlazim do restorana “Orač” večeram,vraćam se ispred hotela i preuzimam robu.Pravac u hotelsku sobu,vučem crtu prvo malu da je isprobam da se neubijem slučajno,a zatim malo veću.Joj kakav rad,ceo svet je moj.
Izlazim do trafike,kupujem cigarete,viski,dve kutije kondoma,žvake,veliku čokoladu i dve flaše Coca Colle.Odlazim do automobila i stavljam stvari u gepek.Palim auto i pravo do Kneza.Da spomenem da sam jedva pronašao parking u blizini,uglavnom povukao sam još jednu crtu.
20h je šetam se Knezom,koračam kao da sam ga upravo oslobodio od okupatora,za oko mi padaju dve žene koje me diskretno posmatraju.Plavuša i Crnka,sjajno doterane ne zna se koja ima višlje štikle i koja bolje miriše,vidi se da su spremne na “ljubav” a ne na običnu šetnju.Prolazim pored njih da bih se ubrzo okrenuo i počeo da ih pratim.
Staju kod “Ruskog Cara” i zauzimaju mesto u prepunoj bašti,osmatram neko mesto blizu njih ali ga nema.Još bolje,prilazim i govorim “Moje poštovanje ja sam Dejan,sva mesta su zauzeta,a tako bih popio kafu,da li biste imale nešto protiv da sednem za vaš sto?”,tišina,odmeravaju me od cipela do glave,kakvi pogledi,naježio sam se.
Da,izvolite sedite,izgovara crnka i pruža mi ruku,”ja sam Žaklina”,rukujem se i pružam ruku plavuši koja mi kratko govori “Slađana,drago mi je”.
Seo sam,i zahvalio se.Dolazi konobar koji im donosi espreso i limunade,naručujem isto.
Slobodno nastavite razgovor kao da nisam prisutan,zaista vas neću uznemiravati.
A ne,pa kada ste već seli za naš sto recite nam nešto o sebi.
A da,hvala na interesovanju,objasnio sam im neke personalne detalje i polako u potpunosti doprineo opuštanju pomalo zategnutog razgovora.
Ispričao sam im šta mi se izdešavalo tokom dana,smejale su se što sam bio neopravdano priveden.
Nekoliko puta sam spomenuo da sam zapravo danas krenuo u provod a da sam završio u policiji,spominjao sam kako sam srećno oženjen ali mi je potreban neki ventil i promena.
Pažljivo su me slušale i analizirale.Pričale su mi o svojim vezama,kako su obe razvedene,kako ne mogu lako da pronađu pravo društvo,kako su željne dobrog provoda i kako ih sredina sprečava da žive slobodno.
Hm,Žaklina 34 godine,prelepa žena,predivno građena,pametna crnka i Slađana 36 godine,visoka zanosna plavuša,pametnica koja mi se toliko približila u međuvremenu da je bukvalno sedela tik do mene.Dok smo komunicirali neprestano sam joj doticao kolena i butine.
Slađana ustaje i odlazi do toaleta,ostajemo Žaklina i ja.
Prebacujem se na stolicu do Žakline,šapućem joj u uvo :
Hajde da popijemo ove limunade do kraja i da odemo u provod ti,Slađana i ja.
Hajde da srušimo te barijere koje nas svakodnevno koče,dopadate mi se obe,mislim da smo se pronašli u potrebama,učinimo ovo veče drugačijim.
Imaš li hrabrosti da uradiš nešto tako?
Da,odgovorila je,da imam hrabrosti ali to moraš da vidiš i sa Slađanom.
U međuvremenu prolazi konobar kojeg pozivam da nam naplati.Plaćam račun ostavljam napojnicu,a Slađana prilazi stolu.
Nije valjda da se već rastajemo upitala je Slađana?
Ne,samo menjamo lokaciju,odgovaram.O pa dobro ok idemo,govori Slađa.
Idem ispred njih,one me prate i nešto šuškaju,Žaklina objašnjava Slađani moje namere,Slađa se smeška i zago*no i milo me posmatra.
Sedamo u automobil,ostavljamo auto na parkingu,pomažu mi da ponesemo viski,Coca Colle i čokoladu.U sobi smo,niko me nije pitao zašto odmah u hotel?
Skinite se u gaćice,zamolio bih vas.Da odmah presečemo potencijalnu tišinu i moguće neprijatnosti,smejem se.
Izvlačim 6 crtica belog praha,niko se ne iznenađuje,niko ne osuđuje.Prva uvlači Žaklina,zatim Slađa,pa ja.
Hahahaha ,puštam muziku,pomažem im da se skinu,plešemo polugoli,Žaklina otvara viski,Slađana uzima čaše iz minibara,nema dovoljno,zovem rece*iju i naručujem 6 čaša i činiju leda.Sve se događa brzo,ubrzo se kucamo viskijem i zalivamo Coca Collom,izvlačimo i drugu crtu,totalno ludilo,žene izvode striptiz skidajući ono malo krpica sa njih,žvalavimo se,hvataju me svuda,odlazimo pod tuš,taman za troje,kleče i puše mi kurac i jaja zajedno i naizmenično,”joj kako ti je ukusna kurčina” govori Slađana,”joj daj mi je malo” govori Žaklina,te napaljene kučke izgorele su u želji da im se desi nešto ovakvo,a ja sam se brinuo da li ću uspeti.
Podižem ih,klečim,ližem im pičke,jednoj pa drugoj,okrećem ih i ronim lice među guzove i pičke od pozadi,tucam ih jezikom.
Izlazimo brišemo se,ležemo na krevet,žvalavimo se,opet mi puše kurčinu kao poludele,grabe se koja će duže i bolje da ga popuši,Žaklina mi dudla kurac a Slađana mi liže jaja,hvatam Slađanu za glavu širim noge i nameštam je da mi liže dupe,kada su skontale šta volim ubile su se od lizanja svega,kurčine,jaja,dupeta bilo mi je tako dobro da ne mogu rečima da opišem.Ljubile su me svuda po telu i lizale od stopala do usana.Naguzio sam ih i uzvratio lizanje,lizao sam im stopala,listove,butine,pičke i tucao ih jezikom u čmareve.Legao sam na krevet,a Žaklina mi je sela na kurac skakala i nabijala se iz sve snage.
Tako joj je jako trebao kurac da je konstatno mrmljala da me “voli”…ej znači “joj volim te,jebi me,joj kako ti je dobar kurac,tvoja sam jebi me ” uhvatio sam Slađanu i postavio je sebi na lice,lizao sam je i sisao kao pomahnitao dok mi je Žaklina divljala na kurcu.
Menjale su mesta dok obe nisu svršile,i dok im nisam na kraju napunio usta spermom koju su čini mi se opušteno progutale,što ne videh često.
Mali predah,tuširanje na smenu i ponovo u akciji,plešemo,skačemo po sobi kao na partiju, hahaha,divljamo,hvatamo se,štipamo,izvlačim nove crte belog praha,niko se ne buni nego se konzumira bez pitanja baš kao i viski koji je polako stigao na pola flaše.
Hvatam Žaklininu glavu,i prislanjam je na Slađanina usta,počinju da se ljube,pomalo sa rezervom,nisu one to još radile skoro da sam siguran,hvatam ih od pozadi i trljam im pičke,sve se jače i jače žvalave,guram ih na krevet Slađana pada na leđa,guram Žaklininu glavu u Slađinu pičku,počinje da joj liže,ubrzo joj je “jela” pičku a ne lizala,dok sam je jebao u dupe iz sve snage od pozadi.
Vrištala je od zadovoljstva,Slađa se postavlja tako da nam liže “jebanje” njoj pičku,meni jaja i dupe,ista priča prvo polako sa rezervom a ubrzo nas je “pojela”,lizala mi je jaja i vadila mi je kurac i gurala Žaklini čas u pičku čas u dupe.Prekidam i počinjem da jebem Slađanu od pozadi ,vrišti i uživa,Žaklina uzvraća sve što nam je Slađana radila.
Ponovo im svršavam u usta i ponovo gutaju spermu.Gladne kučke,fantazije im se ostvaruju u tridesetim.
Padamo na krevet,skroz izmoreni od neverovatnog jebanja,za koje nismo sigurni da li je java ili san.
Tuširanje,prah,viski,golišava đuska i sve iz početka,sada jebem svaku pojedinačno.Svršavam sa svakom pojedinačno.Ludnica,srećan sam i umoran.
Popili smo sve,a ostatak praha sam izbacio kroz prozor hotelske sobe,kako drugi dan ne bih došao u iskušenje da ga ponovo iskoristim.
Oblače se,razjebane i presrećne,traže mi boj telefona,ne dajem im,govorim im da ćemo se ponovo naći u “Ruskom Caru” u Knez Mihajlovoj ulici kada nam bude suđeno.
Ljube me i teška srca odlaze od mene.
Tačno je 6h,četvrtak je,navijam sat na 9h,odremaću malo i krenuti kući,ne ni danas neću na posao.
Šta ću reći svojoj supruzi?
Pa isto što i prošli put kada sam zaglavio,reći ću da sam se napio sa društvom ili joj možda ispričam da sam prespavao u policiji,videću u svakom slučaju moraću da lažem.
Ne želim da je povredim,joj kako je grozna ova moja potreba za jebanjem sa strane.
Ali šta ću kada je to toliko jače je od mene a sposoban sam da realizujem svoje fantazije.

Budim se u 9h kao da sam spavao celu noć,odmoran ali još uvek opijen.Oblačim se i slušam radio,kakva slučajnost Bajaga i :

**.youtube*/watch?v=PpmEzNAfdQY

Dobro jutro džezeri
Dobro jutro majstori
Dal’ će da vas umori
Ovaj bi-bap jutarnji
Ovaj bi-bap jutarnji

Setite se džezeri
Kad su bili Ameri
Kad su crnci svirali
Da li su folirali
Setite se džezeri

Šta bi rek’o Davis Miles
Šta bi rekao Coltrane
U kafani sviraš bas
with a bi-bop in your vein
with a bi-bop in your vein

Šta sad vredi tehnika
Okrećeš tri akorda
Šta sad vrede svetske Žvake
Kad svirate narodnjake
Dobro jutro džezeri

Bluza puni džepovi
A na srcu štepovi
Dole ispod Slavije
Kada šina savije
Kući idu Džezeri

SuperstarBGD1 nastavak priče ” Mamurluk u Beogradu – Part 1 ”
sa profila SuperstarBGD….

Originally written By SuperstarBGD